Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 13. septembra proslavljaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice, praznik koji posebno poštuju žene.
Prema starom verovanju, nakon Uspenja Bogorodičinog, Sveti Toma je u njenom grobu pronašao samo pojas, koji je čuvao kao najveću relikviju do kraja života. Kasnije je ovaj pojas prenesen u Carigrad, a kovčeg u kojem se nalazio nije bio otvaran sve do vladavine cara Lava Mudrog.
Carska supruga, carica Zoa, iznenada je obolela, a lekari nisu mogli da joj pomognu. Jedne noći, usnila je kako joj Sveti Toma savetuje da se opaše Bogorodičinim pojasom kako bi ozdravila. Lav Mudri je zamolio patrijarha za milost da otvori kovčeg. Nakon što je carica Zoa stavila pojas oko sebe, bila je isceljena, a priča o ovom čudu se brzo proširila.
Veruje se da je pojas lično isplela Presveta Bogorodica od kamilje dlake. Nakon njene smrti, Sveti Toma je u grobu pronašao samo pojas, dok se njeno telo uznelo na nebo. U 14. veku, pojas je stigao do cara Lazara, koji ga je zajedno sa komadom Časnog krsta poklonio manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
Prema narodnom predanju, Bogorodica se ukazala ženi i dala joj nepoznate trave, koje je savetovala da kuva i pije tri dana posle Male Gospojine. Žena je poslušala, a ubrzo je dobila trojke.
Kod Srba, ovaj praznik posebno poštuju žene. One provode dan u strogom postu i molitvi, verujući da će im Bogorodica pomoći u rađanju. Žene koje ne mogu imati decu često odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole za milost. Mnoge porodice ovaj praznik slave i kao krsnu slavu.