Примена Закона о агенцијском запошљавању почела је 1. марта, а надлежни указују да осим што су њиме прописани услови за рад агенција, циљ овог прописа је и да радници ангажовани на овај начин имају једнаке услове и права из радног односа као и запослени код послодавца корисника.

Државна секретарка у Министарству рада Бојана Станић каже за Тањуг да ова област до сада није била уређена ниједним прописом те су радници радили преко омладинских организација и били ангажовани на привременим и повременим пословима и тако нису имали право на многе принадлежности из радног односа која важе за оне који раде на одређено и неодређено време (накнаду услед спречености за рад боловање, право на годишњи одмор…) .

Овим законом, који је усвојен у децембру прошле године, утврђују се услови за рад агенција за привремено запошљавање које основане као привредна друштава или предузетници запошљавају раднике у циљу њиховог уступања послодавцу кориснику, објашњава Станићева.

Такође, законом се утврђују једнака права из рада и по основу рада уступљених запослених и запослених непосредно код послодавца корисника (у погледу зараде, услова рада, радног времена, приступа објектима за исхрану и децу…), ограничава рад на одређено време преко агенција за привремено запошљавање и спречавају ситуације да једно лице годинама ради код истог послодавца преко различитих агенција.

„Уступљени запослени за време привременог обављања послова код послодавца корисника имаће право на једнаке услове рада као и упоредни запослени код послодавца корисника“, каже Станићева.

Једнаки услови рада односе се на трајање и распоред радног времена, прековремени рад, ноћни рад, одмор у току рада, дневни, недељни одмор и годишњи одмор, одсуство уз накнаду зараде у складу са законом, колективним уговором, односно правилником о раду који се примењује код послодавца корисника.

Такође, једнаки услови предвиђени су и што се тиче елемената за обрачун и исплату зараде, накнаде зараде и накнаде трошкова, безбедност и здравље на раду, заштиту трудница и мајки дојиља, заштиту омладине и забрану дискриминације …

Тек након добијања дозволе ресорног министарства привредни субјекти могу регистровати шифру делатности 78.20 и 78.30 у Агенцији за привредне регистре као претежну делатност.

„Ако до 1. марта не добију дозволу, обавезни су да поднесу захтев за испис односно промену претежне делатности у Агенцији за привредне регистре јер ће у суротном сносити санкције“рекла је Станић.

Уколико не поступе у складу са законом и раде а да за то немају дозволу, казне се крећу од 800.000 до 1,5 милион динара.

Иначе, укупан број уступљених запослених у радном односу на одређено време код послодавца корисника не може да буде већи од 10% од укупног броја запослених код послодавца корисника на дан закључења уговора о уступању запослених, односно на дан измене тог уговора којима се мења број уступљених запослених.

Послодавац корисник који има мање од 50 запослених на дан закључења уговора о уступању запослених, може да ангажује једног уступљеног запосленог ако има од два до девет запослених, два уступљена запослена ако има од 10 до 19 запослених, три уступљена радника ако има од 20 до 29 запослених.

Ако има 30 до 39 запослених, може да ангажује четири уступљена запослена, и уступи пет запослених ако има од 40 до 49 запослених.

У прописана ограничења не рачунају се уступљени запослени код послодавца корисника који имају са Агенцијом закључен уговор о раду на неодређено време, без обзира на који период су уступљени послодавцу кориснику.

Уступљени запослени су овим законом у потпуности изједначени са запосленима које послодавац корисник непосредно запошљава у погледу основних услова рада (зарада, накнада зараде, радно време, одмори, одсуства и друго), истакла је саговорница Тањуга Бојана Станић.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay