Били Џин Мофит Кинг (енгл. Биллие Јеан Моффитт Кинг; 22. новембар 1943, Лонг Бич, Калифорнија) је америчка тенисерка, која је професионално играла тенис од 1968. до 1983. године. По часопису Тенис, Били Џин Кинг је једна од највећих тенисерки свих времена.

Освојила 12 гренд слем титула у појединачној, 16 у конкуренцији вимблдонских титула (појединачно, женски и мешовити парови), исто колико и Мартина Навратилова.

Кингова је оснивач многих спортских организација као што су Женска спортска фондација и Светски тениски тим, али најзначајнија је свакако Женска тениска асоцијација (ВТА).

  • 1987. је ушла у ИТФ хол славних
  • Часопис Лифе ју је 1990. именовао једном од “100 најважнијих Американаца 20. века“.
  • 2006. Женска спортска фондација почела је да додељује „Били награду“, која је добила име по овој славној тенисерки. Она је и додељује.
  • 28. августа 2006. Национални тениски центар у Њујорк Ситију, где се одржава и гренд слем турнир Отворено првенство САД, добио је нови назив — УСТА Били Џин Кинг национални тениски центар. Током церемоније, говорници су били, између осталих, Џон Макенро, Вeнус Вилијамс и Крис Еверт. Ово је највећи спортски објекат који је добио име по једној жени.

Некадашњи најбољи тенисер света је у својим педесетим годинама дошао на занимљиву идеју која ће уродити плодом: почео је задиркивати женске тенисерке како је он бољи од њих и изазивао их на тениске мечеве.

Боби Ригс, најбољи тенисер света, током ’40-их година прошлог века у својим педесетим годинама почео је изазивати врхунске тенисерке на двобоје. Рачунао је како ће такав тип егзибиционог меча привући публику, а тиме наравно – и зараду. Била су то другачија времена, а Риггс је у јавности често давао изјаве како су жене инфериорне спортискиње и да он с 55 година може победити најбоље светске тенисерке.

И успело му је, с финансијске стране, меч није био толико успешан – гледало их је свега 5.000 људи. Први меч се одржао 13. маја 1973. године, када је поразио Маргарет Коурт.

Свет је обратио пажњу на Ригса тек након што је договорен меч између њега и Биллие Јеан Кинг, тадашње најбоље светске тенисерске. Он у тренутку одигравања меча има 55, а она 29 година. Борили су се за 100.000 долара, а победник је носио све. Медији су “надували“ цео догађај, што је допринело великим бројем заинтересованих.

Биллиe Јеан је, као представница жена, на терен дошла обучена као Клеопатра из Египта, а носили су је набилдовани мушкарци у топлесу, стилозовани као робови из доба владавине Клеопатре. Риггс се на терену појавио у рикши, коју су вукле оскудно одевене девојке– модели.

Победа је припала Биллие Јеан, и то резултатом 6-4, 6-3, 6-3. Око 90 милиона људи широм света гледало је телевизијски пренос, а уживо је меч пратило 30.474 гледалаца. Тиме су уједно поставили и рекорд за најгледанији тениски меч уживо, којег  ће тек 2010. године у Белгији срушити Ким Клајстерс победом над Сереном Вилијамс.

Снимљен је и филм „Битка полова“ у режији Валерије Фарис и Џонатана Даyтона, а улоге тумаче Емма Стоне, Стеве Царелл, Андреа Рисебороугх, Сарах Силверман, Билл Пуллман.

Узбудљив тениски меч из 1973. између тадашње шампионке Били Џин Кинг и некадашњег шампиона Бобија Ригса окарактерисан је као “борба полова” и постао је један од најгледанијих спортских догађаја свих времена.

Док је ривалство између Кингове и Ригса расло, ван терена је свако од њих водио много личније и компликованије битке. Изузетно повучена Били Џин се није борила само за равноправност, већ је покушавала да прихвати своју сексуалност, док се развијало пријатељство између ње и Мерилин Барнет. А Ригс, који је сам изградио славу у медијима, борио се са својим коцкарским демонима, на рачун породице и супруге Присиле.

Izvor: Wikipedia

Foto: Wikipedia, You tube