Данило Kиш је био је српски романописац, есејиста, преводилац и дописни члан Српске академије наука и уметности.

Сматра се једним од најзначајнијих српских књижевника 20. века.

Данило Kиш је рођен у Суботици 22. фебруара 1935. године, од оца Едуарда Kиша, мађарског Јеврејина и мајке Милице Драгићевић, Црногорке. Презиме његовог оца је у моменту када се родио било Kон али је отац мађаризовао своје презиме тј. променио га у Kиш. До 1942. године је живео са родитељима у Новом Саду, где је похађао први разред основне школе, а затим је прешао у Мађарску, у очев родни крај, где је завршио основну школу и два разреда гимназије. Након одвођења његовог оца у Аушвиц 1944. године, са остатком породице је репатриран на Цетиње посредством Црвеног крста. Тамо је Kиш живео до краја свог школовања.

На Филозофски факултет у Београду Kиш се уписао 1954. године, а у септембру 1958. године је као први студент дипломирао на катедри за општу књижевност.

Kиш је био венчан за Мирјану Миочиновић од 1962. до 1981; након развода брака живео је са Паскал Делпеш све до своје смрти. Преминуо је 15. октобра 1989. у Паризу, где се једно време и лечио. Сахрањен је у Београду у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Шест месеци пре смрти снимио је серију “Голи Живот” у Израелу у сарадњи са Александром Мандићем. Серија је емитована шест месеци после његове смрти.

Kиш је један од најпревођенијих писаца, његова дела превођена су између осталог на руски језик.

Добитник је низа угледних домаћих и престижних међународних књижевних награда.

Најзначајнија дела: “Мансарда”, “Башта, пепео”, “Пешчаник”, “Гробница за Бориса Давидовича”, “Енциклопедија мртвих”, “Час анатомије”.

Извор/фото: Википедија

Podeli