U narednom periodu, Pozorište „Castellum“ iz Kostolca očekuje niz gostovanja na festivalima u Srbiji i regionu.

Imajući u vidu da je predstava „Karolina Nojber“ od svoje premijere 1. juna, imala zapažene nastupe na brojnim festivalima, ove godine nastavlja svoj pozorišni život.

Već 13. februara, ansambl iz Kostolca gostuje u jagodinskom pozorištu, a dve nedelje kasnije, ovo pozorište nastupiće po prvi put na svečanostima „Milivojev štap i šešir“ u Centru za kulturu Požarevac i to na otvaranju, 24. februara.

Nataša Rokvić, predsednica Upravnog odbora i glumica pozorišta „Castellum“ za portal RTV “Biser”, tim povodom kaže su pred požarevačkom publikom igrali više puta do sada, neke druge predstave, ali na ovom festivalu prvi put učestvuju ove godine.

„Slobodno mogu da kažem u ime celog ansambla, da nam je velika čast. “Milivojev štap i šešir” slovi za prestižan festival u pozorišnom amaterizmu i veoma smo srećni što smo ovom predstavom zadovoljili kriterijume i našli se među izabranim predstavama“, dodaje Rokvićeva.

Predstava je prošle godine pobrala velike simpatije publike i pozorišnih kritičara. Premijerno je izvedena 1. juna 2019. godine u Kostolcu, a do kraja iste godine je odigrana 10 puta.

„Pored nekoliko izvođenja u našem gradu, nastupali smo i revijalno u nekoliko gradova u Srbiji, kao i takmičarski na međunarodnom  festivalu “Takovske cveti” u Gornjem Milanovcu, zatim na „Fedras-u“, na festivalu “Martinovi dani” u Bogatiću i na „Fapor-u“ u Leskovcu. Na svakom od ovih festivala, predstava je prošla veoma zapaženo i osvojila brojne nagrade, kako za predstavu u celini, tako i za pojedinačna glumačka ostvarenja“, priča Rokvićeva i dodaje da je na “Takovskim cvetima” predstava dobila nagradu stručnog žirija za najbolju predstavu, nagradu publike za najbolju predstavu, kao i nagrade za najbolju glumicu i najboljeg glumca festivala.

Na Fedras-u drugu nagradu za predstavu u celini, za najboljeg glumca festivala, kao i Laureat za najbolje glumačko ostvarenje festivala. Na “Martinovim danima” nagradu za najbolju glumicu i najboljeg mladog glumca festivala i na „Fapor-u“, nagradu za najbolju glumicu festivala. Zakazana su i nova gostovanja za februar i mart ove godine, za sada šest, što festivalskih što revijalnih. „Igraćemo u Jagodini, Požarevcu, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci, Vukovaru i Petrovcu na Mlavi“, kaže Rokvićeva.

Na pitanje kako komentariše rad pozorišta u maloj sredini, Nataša Rokvić kaže da to ima svojih prednosti, ali i mana, kao i svaki drugi rad. „U svakom slučaju, mi smo tu gde jesmo i pokušavamo da u sredini u kojoj živimo ispunimo osnovnu  misiju pozorišta. To znači da uključimo ljude, naročito mlade, u rad pozorišta, da upotpunimo kulturni sadržaj koji se ljudima nudi, da ukažemo na probleme, da probudimo svest, da nateramo ljude da se zapitaju, nekad i da ih nasmejemo, ali prvenstveno da ih privučemo onome što kultura stvarno treba da bude, za razliku od “kvazi kulture” koja, nažalost, uzima maha. Što se novih gostovanja tiče, ona su nekako došla sama, jer  sada dobijamo pozive iz drugih gradova. Predstava je našla svoj put do publike i sada jednostavno „živi“, što mene veoma raduje. Zapravo, reakcije publike i činjenica da publika razume poruku predstave „Karolina Nojber“, meni govori da su ljudi željni kvalitetnog kulturnog sadržaja i daje nadu da kultura još uvek ima šanse. Sad bi trebalo da prepričam predstavu da bih ovo pojasnila do kraja, ali ne bih to da radim. Umesto toga, pozvaću ljude u pozorište, da dođu i predstavu pogledaju.“

Upitana šta pokreće njene kolege i nju da stvaraju dobre predstave, jer, prema mišljenju kritičara, ovo je vrlo kompleskno delo za izvođenje, Nataša kaže: „Jeste, delo je zahtevno, ali usudili smo se i  “ isplatilo” se. Prvenstveno, tu je bila procena reditelja Fuada Tabučića, sa kojim godinama sarađujemo, da je ansambl zreo  za jedan ovakav tekst. Svakako, najveće zasluge za uspeh ove predstave pripadaju upravo njemu. Pored rediteljskog rada na predstavi, tu je i njegov veliki rad sa nama, pojedinačno, glumački, uz mnogo volje i strpljenja. Što se tiče pokretačkih snaga za glumce amatere, prvo da pojasnimo da su to ljudi koje se bave profesionalno nekim sasvim drugim poslovima, a u glumi su iz hobija, bez ikakve materijalne nadoknade za taj rad. Samim tim, jasno je da nas, glumce amatere, u osnovi pokreće ljubav, entuzijazam i želja da se stvori nesto kvalitetno, a onda se kroz to desi i neka naša povezanost, sinergija, kao i pojedinačni razvoj u glumačkom smislu. Svi smo, kroz rad, mnogo zavoleli ovaj komad i sve to skupa  je na kraju  rezultiralo jednom ovakvom predstavom.“

Šta je neophodno da bi se publika dovela u pozorište, odnosno, šta je potrebno da se napravi dobra predstava?

Pored odabira pravog teksta, potrebno je mnogo ljubavi, volje, strpljenja, vremena, dobre energije i zdravog  odnosa među ljudima koji predstavu stvaraju, uključujući reditelja, glumce, tehničare i sve ostale ljude koji učestvuju u  stvaranju. A da bi se publika dovela u pozorište…To je proces koji traje godinama. „Nažalost, u toku je ekspanzija ”rijaliti kulture” i sličnih sadržaja, koji su dostupni “iz fotelje”, koji  ne traže nikakvo uključivanje razuma i za čije je praćenje dovoljno samo površno, fizičko prisustvo ekranu. Takvi programi nude puko bavljenje  tuđim životima i to životima koji su uglavnom takvi da sve dalje pomeraju granice morala i dobrog vaspitanja, usput popularizujući i čineći društveno prihvatljivim najgore oblike ponašanja, uključujući razvrat, agresiju, itd. U poplavi svega toga treba, ljude nekako dovesti u pozorište. Ako pričamo o Pozorištu „Caastellum“ iz Kostolca, a verujem da je tako i u drugim manjim sredinama, moje kolege su pre skoro  dvadeset  godina započele taj proces. U početku su predstave igrane  pred  malim brojem ljudi, dok se nije, tokom godina upornog rada na tome, došlo i do toga da se predstave igraju pred punom salom. Dakle, potrebno je verovati, ne odustajati, okupiti kvalitetne ljude, raditi, raditi, raditi i nuditi sve kvalitetniji sadržaj, kako bi ljudi znali da ih u tom pozorištu očekuje kvalitetnih sat i po vremena – i došli u pozorište“, objašnjava Nataša Rokvić.

Delo „Karolina Nojber“ je napisao Nebojša Romčević, a osim Nataše Rokvić, koja tumači lik Karoline Nojber, reformatorke nemačkog pozorišta s početka 18. veka, u istoimenoj predstavi igraju i Valentino Oljača, Zoran Živković, Nina Stanković, Dejan Milošević, Jelena Milošević, Nemanja Pavlovski, Marija Vajner i Dragan Antić. Za dizajn muzike zadužen je Marko Bošković, dok je dizajn svetla poveren Mladenu Despotoviću.

 

U sezoni 2018/2019. ovo pozorište je, takođe,  postiglo veliki uspeh izvodeći delo Iva Brešana „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“, u režiji Fuada Tabučića. Predstava je imala mnogo izvođenja, od kojih su najznačajnija na festivalu u Kuli i u avgustu prošle godine u okviru programa „Leto na Gardošu“.

Autor: RTV „Biser“

Foto: Pozorište „Castellum“ Kostolac