Ово семе скривеносеменице које потиче из Перуа и области око боливијског језера Титикака већ хиљадама година је главни састојак андске кухиње.

Током последње деценије и друге културе су развиле апетит за овом биљком. Од 2007. године њен увоз у Сједињене Државе је порастао са 3 милиона на више од 32 милиона килограма годишње.

Све већи апетит утиче и на Јужну Америку. Пољопривредници се упињу да задовоље потражњу, а много градског становништва не може да приушти ову намирницу због раста цена. Kако би се уновчила популарност ове биљне културе, земље на другим континентима се радије опредељују да постану узгајивачи него потрошачи.

Сада постоје фарме киное у 56 земаља, укључујући Француску, Аустралију, Тајланд и Сједињене Државе. Kиноа се такође узгаја у Африци, а УН се нада да ће њена висока калоричност помоћи у борби против глади.

Према речима Kевина Марфија, узгајивача ове биљке на Државном универзитету у Вашингтону, дугорочни циљ јесте разноврсност. „Постоје стотине врста киное, а наш циљ јесте да се развије она идеална која ће моћи да се узгаја у разним климатским условима“.

За сада већина малопродајних објеката у Сједињеним Државама у залихама има киноу са Анда. Ако се експериментисање на усевима киное настави, Марфи додаје да ипак неће проћи много времена док се не пронађе врста која ће се узгајати локално, самим тим ће бити јефтинија и постаће свакодневна намирница.

Izvor: nationalgeographic.rs

Foto: Plantaža kinoe u Boliviji; Foto: Shutterstock