Извор: Н1

Група економиста Демократске странке (ДС) и Социјалдемократске странке (СДС) предложила је економске мере за краткорочну помоћ најугроженијим привредним субјектима, као и дугорочне мере за излазак из рецесије после окончања ванредног стања које је проглашено због пандемије коронавируса.

Одмах треба донети мере како би се спречила неликвидност привреде, пропадање сектора малих и средњих предузећа и губитак радних места, наведено је у документу у којем се наводе предложене мере, а које је саставила група на чијем је челу економски експерт професор Горан Радосављевић.

Предлог економских мера ДС и СДС

Домет тих мера био би краткорочан, док траје ванредно стање, и колоквијално се могу назвати „мере за преживљавање“, а финансирала би их држава. Оцењује се да би за финансирање тих мера било потребно око 220 милиона евра месечно директних давања и око 100 милона евра индиректних давања, кроз одлагање плаћања директних пореза.

Међу тим мерама је исплата просечне бруто зараде свим запосленима који су погођени кризом, односно онима који су директно погођени губитком посла услед пандемије, почев од априлске зараде.

„Предузећа су у обавези да не отпуштају те раднике током периода примене мере. Радници који су у међувремену добили отказ добиће ову помоћ преко Националне службе за запошљавање“, наводи се у предложеним мерама.

Kао краткорочна мера предлаже се и исплата бесповратних средстава за покриће фиксних трошкова малим и микро предузећима и предузетницима, попут трошкова закупа простора, трошкова комуналних, рачуноводствених и других услуга везаних за финансијско извештавање.

Предложили су и одлагање плаћања директних пореза у време трајања ванредног стања, попут пореза на доходак грађана, на добит предузећа и пореза на имовину и репрограмирање пореског дуга, као и исплату једнократне помоћи најсиромашнијима у висини од 20.000 динара.

Група економиста ДС-а и СДС-а предложила је и сет мера да би привреда изашла из кризе после престанка ванредног стања, а то су пре свега мере усмерене на подстицај привредног раста након кризе.

„Потребно је у наредном периоду наставити са смањењем референтне каматне стопе НБС и размотрити друге монетарне олакшице како би се повећала ликвидност банкарског сектора“, наводи се у списку мера.

Економисти из ДС-а и СДС-а оценили су да је сада један од највећих потенцијалних проблема привреде улазак у „спиралу неликвидности“, јер ће неплаћање пореза, доприноса и комуналних услуга, довести до проблема са ликвидношћу у јавном сектору,“који ће се врло брзо као бумеранг вратити приватном сектору“.

Оценили су да је у овом тренутку боље да држава упумпа нова средства привредним друштвима и физичким лицима, уз њихову обавезу да сервисирају своје обавезе према држави тамо где је то могуће.