Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog mučenika Jovana Vladimira.

Foto: RTV Biser

Jovan Vladimir je srpski vladar. Bio je knez Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba, smatra se od 1000. do 1016. godine.

Vladao je tokom rata između Vizantije i Samuilovog carstva. Smatra se da je bio velike pobožnosti, pravednosti i miroljubivosti.

Tokom rane mladosti neko vreme je proveo kod vojskovođe koji ga je učio ratnoj veštini, ali u sebi spajao viteštvo i pobožnost koju je osećao. Izučavao je Bibliju i bio veoma milosrdan prema siromašnima. Za vreme vladavine imao je mnogo borbi sa jereticima i bogumilima, carem Samuilom i carem Vasilijem. Samuilo ga je prevarom zarobio i bacio u tamnicu. Prema verovanju tokom tamnovanja javio mu se Božji anđeo i predskazao mu da će uskoro biti oslobođen tamnovanja, ali da će i umreti mučeničkom smrću.

Ubijen je ispred crkve u Prespi, gde je i sahranjen. Njegova žena Kosara je prenela njegove mošti u manastir Prečista Krajinska, blizu njegovog dvora na jugoistoku Duklje. Od 1381. godine mošti su čuvane u manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana, a od oko 1995. godine u pravoslavnoj sabornoj crkvi u Tirani.

Vladimirov krst smatra se jednom od hrišćanskih relikvija, a veruje se da ga je držao u rukama za vreme pogubljenja.

 

Izvor: Novosti