Српска православна црква и њени верници Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.

Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у “Охридском прологу” владике Николаја Велимировића. Пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христоборног римског цара Дакија.

Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.

Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Kампсади у Фригији, где је и рођен.

Виноградари на дан Светог Трифуна иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, послије дугог зимског периода, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати.

Светог Трифуна славе неке српске породице као крсну славу, а њему се моли да заштити поља од поплава, града и разних штеточина.

 

Podeli