Rak debelog creva je treći vodeći uzrok obolevanja od malignih bolesti u svetu, iza raka pluća i raka dojke. Ovaj zloćudni tumor je lokalizovan na završenom delu crevnog trakta, a najčešće počinje nastankom benignih izraštaja na unutrašnjem zidu creva (adenomatozni polipi), koji se vremenom mogu izmeniti i prerasti u maligni tumor.

Rano otkrivanje podrazumeva testiranje zdravih osoba, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti. Prevencija malignih bolesti predstavlja najefikasniji pristup u njihovoj kontroli, jer je moguće eliminisati, menjati ili uticati na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka.

Republika Srbija se već duži niz godina nalazi u grupi zemalja Evrope sa srednje visokim stopama obolevanja i visokim stopama smrtnosti od navedene lokalizacije karcinoma. Svake godine se registruje oko 4.500 novoobolelih osoba, a preko 400 samo u Beogradu, gde sa ovom bolešću živi preko 5.000 ljudi. Kod oba pola stope mortaliteta za rak kolorektuma rastu sa godinama starosti i najviše su kod osoba 75 i više godina starosti.

Smatra se da nastaje kao posledica delovanja naslednih faktora, faktora sredine i načina života. Stil života i nezdrave navike kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana sa unosom previše crvenog, prerađenog i dimljenog mesa, a malim unosom žitarica, voća i povrća, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, šećerna bolest, predstavljaju faktore rizika za nastanak karcinoma na koje se može uticati promenom načina života. Najčešći simptomi su krvarenje u stolici, promene u pražnjenju creva (prolivi, zatvori, nepotpuno pražnjenje), bolovi u trbuhu, malokrvnost, nagli gubitak telesne težine, malaksalost i osećaj prekomernog umora. Ukoliko su prisutni navedeni simptomi, znači da je bolest već uznapredovala.

Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje skrivenog krvarenja u stolici. Organizovani skrining je organizaciono zahtevan i složen proces, pa je zato neophodno postepeno širiti teritoriju na kojoj se sprovodi, u skladu sa obezbeđivanjem svih potrebnih materijalnih i finansijskih uslova, kao i edukacije zdravstvenih radnika.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je moguće eliminisati, menjati ili uticati na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka. Maligna bolest debelog creva može biti izbegnuta jednostavnim merama: uvođenjem u ishranu što više voća i povrća, namirnica bogatim vlaknima, žitarica od celog zrna, ograničenim konzumiranjem alkohola, prestankom pušenja, redovnim vežbanjem i održavanjem normalne telesne težine. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen ishod je moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.