Рашко Димитријевић рођен је 15. 03. 1898. у Београду. Био је књижевник, преводилац и књижевни критичар, професор Београдског универзитета.

Склоност ка уметности Димитријевић је показао у раној младости.Свирао је клавир, наступао у квартету са браћом Настасијевић и био диригент певачког друштва “Станковић”.

Студирао је књижевност у Паризу и Стразбуру, коју је касније предавао са непоновљивом харизмом међу студентима Београдског универзитета. Остаће запамћен као предавач ретког говорничког дара. Најчешће је говорио о француским темама, али и о немачким, руским и домаћим композиторима и писцима.

Беседнички опус који ће тешко ико икада превазићи почео је првим јавним предавањем о Волтеру 1926. у земунској Грађанској читаоници, која данас носи име “Трибина Рашка Димитријевића и Милоша Н. Ђурића”, а завршио се казивањем о Рилкеу на Коларцу 1977. године. У том раздобљу одржао је више од 500 јавних предавања широм земље. Овај велики епистолар написао је око 50 хиљада писама.

Превео је са француског и немачког преко 50 дела класика и савремених писаца.

Непрестано се исказивао као велики хуманиста и ерудита, једноставан и искрен саговорник, неуморни посленик српске културе.

Умро је у Београду, 30. 07. 1988.

 

Извор: РТС

Фото: riznicasrpska.net