Odbor za standardizaciju srpskog jezika je do sada raspravljao i zvanično reagovao na pitanja koja su se odnosila na nazive zanimanja ženskih osoba.

Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba?

Preporuke i stavovi odbora za standardizaciju srpskog jezika su da oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom. Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koji nisu normirani ili uobičajeni u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti generički muški rod (npr. borac, pilot, akademik), jer njegova upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumeva svet o jednakoj društvenoj (ljudskoj) vrednosti muškarca i žene.

Ukoliko je u datom kontekstu neophodno naglasiti da je nosilac funkcije ženskog roda, to se može obezbediti i drugim jezičkim sredstvima ili navođenjem ličnog imena. Primer 1: Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova letela je u kosmos. Primer 2: Generalni konzul Aleksandra Đorđević zadužena je za konzularno područje GK Frankfurt. U prvom primeru važno je u datom kontekstu naglasiti pol, dok je u drugom primeru, upravo zbog principa rodne ravnopravnosti, potpuno irelevantno da li je generalni konzul muškog ili ženskog pola, a pri tom je vidljivost žena već obezbeđena navođenjem ličnog imena konzula.

Korišćenje paralelnih formi ili navođenje forme u muškom rodu sa oznakom za nastavak u ženskom rodu nepotrebno opterećuje rečenicu, uz sasvim izglednu mogućnost njenog dovođenja do apsurda (Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmisleno razočarani/razočarane itd.), te ih zbog toga ne treba koristiti.

Nacrt teksta odluke sačinila je Sofija Miloradović, član Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Nacrt je usvojilo Naučno veće Instituta za srpski jezik SANU.

 

Izvor: isj.sanu.ac.rs