Барух Спиноза рођен је 24. новембра 1632. године у Амстердаму.

Био је  холандски филозоф, један од најистакнутијих представника рационализма. Иако је био избачен из синагоге због својих учења, његово дело „Етика“ уврстило га је у лидере рационалистичке мисли.

Још у раном детињству Спиноза је постигао изузетне резултате у школи и био је изузетно надарен. Ипак, упркос његовом изузетном залагању, са 17 година је напустио студије како би допринео породичном послу. Управо је на тај начин, док је продавао воће са својим братом, Спиноза дошао у сусрет са људима различитог порекла и вероисповести.

Године 1655. Амстердамом је почела да кружи књига под називом „Људи пре Адама“ која испитује истинитост Библије а главна тврдња јој је да је човечанство постојало и пре Адама и Еве. Стога се у књизи заправо тврди да је у Библији представљена историја Јевреја, а не читавог човечанства. Спиноза је поседовао ову књигу чији се утицај јасно види у његовим каснијим списима.

Управо је књига „Људи пре Адама“ један од кључних узрока Спинозиног изопштења. Већ 1656. године Спиноза бива избачен из синагоге. Kако је био оптужен за јерес, члановима је био забрањен сваки контакт са њим. Међутим, упркос забрани, Спиноза остаје у контакту са неколицином чланова заједнице.

Убрзо након немилог догађаја Спиноза мења име у Бенедикто. Изопштење Спинозе је мистерија и данас, иако су многи покушавали да одгонетну овај догађај. Иако је синагога у Амстердаму изопштила чак 280 људи током првог века свог постојања, јако мали број људи је заправо изопштен због јереса.

Након изопштења Спиноза одлучује да се посвети учитељском позиву, који има велики утицај на његово касније интересовање за математику, физику и политику.

У периоду између 1660. и 1663. Спиноза живи у заједници под називом Kолегијанти и пише нека од својих најзначајнијих дела, као што су: „Принципи картезијанске филозофије“ и „Етика“. Потом се сели у Хаг, где наставља да пише. Убрзо одустаје од учитељског позива како би, према његовим речима, сачувао „слободу филозофирања“.

У Хагу 21. фебруара 1677. Спиноза умире у 45. години.

Спиноза, за разлику од Декарта, није сматрао да између Бога и света постоји двојност. Према њему се Бог налази у природи и читав универзум је заправо Бог. Међутим, човек себично Бога поистовећује са собом и верује да је Бог невероватно заинтересован за самог човека. Спинозин Бог је далеко изнад нас и потпуно је равнодушан према нашим потребама и тежњама. Овим схватањем Спиноза потпуно одбацује концепт личног Бога.

Kада је реч о добру и злу Спиноза признаје њихово постојање, али само у оној мери у којој су оне у складу са нашим сопственим потребама, нпр: нешто што нас задовољава карактеришемо као добро, док нешто што нас не чини задовољнима сматрамо лошим.

Разлика између Спинозиног и Декартовог учења јесте у њиховом поимању слободе избора. Према Декарту човек поседује слободу да бира, док је Спиноза са друге стране исмејао овакво схватање и изјавио да су људи свесни својих поступака, али нису свесни узрока њихових поступака.

 

Извор:edukacija.rs

Фото: википедија

Podeli