Vesti

Karneval u Veneciji (ital. Carnevale di Venezia) manifestacija je koja se organizuje jednom godišnje. Početak i kraj karnevala su direktno vezani za crkveni kalendar. Karneval se završava svake godine na katolički praznik Martedi Grasso, 40 dana pre Uskrsa.

Prema predanju, početak karnevala datira iz dvanaestog veka i pobede Venecijanske republike nad patrijaršijom Akvileja. Ushićeni vestima o pobedi, građani su se okupili na trgu Svetog Marka u Veneciji i otpočeli sa slavljem. Pretpostavlja se da je karneval počeo u ovom periodu, mada je ozvaničen tek u periodu Renesanse. U sedamnaestom i osamnaestom veku, Venecijanski karneval postaje nadaleko poznata manfiestacija. Ipak, 1797. godine austrijski car zabranjuje organizovanje ove manifestacije, kao i nošenje maski. Ova manifestacija je obnovljena tek 1979. godine na inicijativu italijanske vlade.

Karneval u Veneciji svake godine ima drugačiju temu karnevala. U suštini, to znači da već dobro poznat program karnevala, sa tačno definsanim manifestacijama svakog dana trajanja karnevala, može pretrpeti samo minijaturne izmene.

Karneval u Veneciji otpočinje ceremonijom otvaranja, koju prati repriza ceremonije otvaranja sledećeg dana. Zatim slede: povorka Marija (dvanaest mladih venecijanskih devojaka), iščekivanje anđela i let anđela, iščekivanje orla i let orla.

Poslednjeg dana karnevala održava se ceremonija zatvaranja na Trgu Svetog Marka, pri čemu se kruniše Marija, jedna od venecijanskih devojaka koja je pobedila na takmičenju za najlepšu Mariju trenutnog izdanja karnevala. Mlečani tada pale lutke i teraju zle duhove iz grada, slavi se do duboko u noć. Zvonima se oglašava kraj karnevala i tada zvanično počinje post.

Dešavanja se održavaju širom Venecije na otvorenom i zatvorenom. Održavaju se na trgovima, na velikom broju kanala, sporednih ulica, na mostovima i posetioce zabavljaju svirači, akrobate, mađioničari. Takođe se mnoge manifestacije, poput izložbi i koncerata, održavaju u palatama, crkvama i muzejima. Organizuju se i raskošni balovi u nekim palatama. Centralna dešavanja su na Trgu Svetog Marka.

Maske su vezane za Venecijance i imaju značaj za kulturu i istoriju Venecije. Pod maskama je svako bio neprepoznatljiv i sakriven i to je omogućavalo slobodnije ponašanje, beg od sadašnjosti, ali i uživanje u porocima.

Bauta je najpopularnija venecijanska maska. Prekriva gornji deo lica do obraza, tako da osoba koja nosi masku može da nesmetano razgovara, ali i da jede i pije.

Kolumbina prekriva samo oči, nos i gornji deo obraza. Nju su isključivo u prošlosti nosile žene, ali u današnje vreme mogu da se sretnu i muškarci sa tim maskama. Ove maske su se ukrašavale zlatom, srebrom, različitim kristalima i kožom.

Moreta je ženska maska ovalnog oblika koju su nosile žene. Bila je često sa baršunom i velom. Osobe koje su je nosile nisu mogle da govore. Postojali su samo otvori za oči.

Maska sa belim kljunom je najprepoznatljivija maska Karnevala u Veneciji. Prvobitno se koristila kao prevencija prilikom zaraznih bolesti, a kasnije kao karnevalska maska.

Larva je vrlo popularna venecijanska maska. Najčešće je bele boje i nosi se uz trorubi šešir i plašt. Napravljena je od voska i finih tkanina. Čuva celo lice, tako da osoba ne može da se prepozna.

Izvor: Vikipedija

Najčitanije objave