Kарневал у Венецији (итал. Царневале ди Венезиа) манифестација је која се организује једном годишње. Почетак и крај карневала су директно везани за црквени календар. Kарневал се завршава сваке године на католички празник Мартеди Грассо, 40 дана пре Ускрса.

Према предању, почетак карневала датира из дванаестог века и победе Венецијанске републике над патријаршијом Аквилеја. Усхићени вестима о победи, грађани су се окупили на тргу Светог Марка у Венецији и отпочели са слављем. Претпоставља се да је карневал почео у овом периоду, мада је озваничен тек у периоду Ренесансе. У седамнаестом и осамнаестом веку, Венецијански карневал постаје надалеко позната манфиестација. Ипак, 1797. године аустријски цар забрањује организовање ове манифестације, као и ношење маски. Ова манифестација је обновљена тек 1979. године на иницијативу италијанске владе.

Kарневал у Венецији сваке године има другачију тему карневала. У суштини, то значи да већ добро познат програм карневала, са тачно дефинсаним манифестацијама сваког дана трајања карневала, може претрпети само минијатурне измене.

Kарневал у Венецији отпочиње церемонијом отварања, коју прати реприза церемоније отварања следећег дана. Затим следе: поворка Марија (дванаест младих венецијанских девојака), ишчекивање анђела и лет анђела, ишчекивање орла и лет орла.

Последњег дана карневала одржава се церемонија затварања на Тргу Светог Марка, при чему се крунише Марија, једна од венецијанских девојака која је победила на такмичењу за најлепшу Марију тренутног издања карневала. Млечани тада пале лутке и терају зле духове из града, слави се до дубоко у ноћ. Звонима се оглашава крај карневала и тада званично почиње пост.

Дешавања се одржавају широм Венеције на отвореном и затвореном. Одржавају се на трговима, на великом броју канала, споредних улица, на мостовима и посетиоце забављају свирачи, акробате, мађионичари. Такође се многе манифестације, попут изложби и концерата, одржавају у палатама, црквама и музејима. Организују се и раскошни балови у неким палатама. Централна дешавања су на Тргу Светог Марка.

Маске су везане за Венецијанце и имају значај за културу и историју Венеције. Под маскама је свако био непрепознатљив и сакривен и то је омогућавало слободније понашање, бег од садашњости, али и уживање у пороцима.

Баута је најпопуларнија венецијанска маска. Прекрива горњи део лица до образа, тако да особа која носи маску може да несметано разговара, али и да једе и пије.

Kолумбина прекрива само очи, нос и горњи део образа. Њу су искључиво у прошлости носиле жене, али у данашње време могу да се сретну и мушкарци са тим маскама. Ове маске су се украшавале златом, сребром, различитим кристалима и кожом.

Морета је женска маска овалног облика коју су носиле жене. Била је често са баршуном и велом. Особе које су је носиле нису могле да говоре. Постојали су само отвори за очи.

Маска са белим кљуном је најпрепознатљивија маска Kарневала у Венецији. Првобитно се користила као превенција приликом заразних болести, а касније као карневалска маска.

Ларва је врло популарна венецијанска маска. Најчешће је беле боје и носи се уз троруби шешир и плашт. Направљена је од воска и финих тканина. Чува цело лице, тако да особа не може да се препозна.

Извор: Википедија

Podeli