Стефан Немања је био један од најзначајнијих српских владара, велики жупан Рашке, родоначелник династије Немањића, утемељивач Српске православне цркве заједно са својим сином Савом и творац моћне српске средњовековне државне. Период његове владавине сматра се веома значајним у српској историји.

Стефан Немања рођен је око 1113 године у Рибници (данашња Подгорица), као четврти и најмлађи син властелина Завиде. Прво је био крштен по римокатоличком обреду, а касније, када се његов отац вратио у Рашку, након што је био прогнан из ње, крштен је по грчком обреду. Византијски цар Манојло И Kомнин 1162. године додељује жупанију Дубочицу Стефану Немањи, чиме он постаје директан царев вазал, а самим тим се побољшава и његов положај у борби за титулу великог жупана.

Непосредно након добијања жупаније, Стефан Немања креће са подизањем два манастира, чиме добија подршку Византије, племства и цркве. Ово доводи до све веће нетрпељивости између браће која ескалира на великом скупу рашке властеле када је Стефан Немања, заједно са својим присталицама, заробљен у пећини Рас. Убрзо је ослобођен и 1166. године збацује са власти свог најстаријег брата Тихомира и са осталом браћом, Стацимиром и Мирославом, прогнанљује га из земље. У јесен 1168. године цар Манојло шаље војску протераној браћи како би скинули са власти Стефана Немању, али у бици код Пантина Стефан Немања побеђује и званично бива прихваћен као велики жупан Рашке и Византијски вазал.

Током периода владавине, од 1168 до 1196. године, Стефан Немања је заједно са краљевином Угарском и Светим римским царством ратовао против Византије и Млетачке републике и тиме проширио своју територију на Зету и Неретву. Немањино заточеништво у Цариграду завршило се његовим поклоњенем цару Манојлу и обновом вазалних обавеза и задржавањем титуле великог жупана. Након повратка у Рашку Стефан Немања војно помаже Византију, све до Манојлове смрти 1180. године када се окреће папству. Ослабљена Византија Немањи даје могућност проширења тако да он током 1180-их осваја, између осталог, Београд, Ниш, Kосово и Метохију и долази све до данашње Софије.

Стефан Немања се сматра једним од родоначелника Српске православне цркве и једним од највећих бораца против богумилских јеретичких учења. Био је ктитор великог броја манастира и цркава, од којих су најзначајнији Студеница, Хиландар и Ђурђеви Ступови. Према легенди, Стефан Немања је Ђурђеве Ступове изградио у знак захвалности светом Ђорђу коме се молио током свог заточеништва у пећини Рас, обећавши да ће, ако га избави из тамнице, подићи манастир у његову част на врху брда које је једино могао да види из пећине. На великом државном сабору 25.марта 1196. године предаје власт свом средњем сину Стефану Немањићу, а заједно са својом супругом Аном се замонашује у манастиру Студеници, где добијају монашка имена Симеон и Анастасија. Заједно са сином Савом одлази на Свету гору 1198.године да обнове манастир Хиландар где и умире 13. фебруара 1199. године. Наредне године је канонизован као Свети Симеон Мироточиви, а његове мошти Сава је донео у Студеницу, да би над њима измирио завађену браћу Стефана и Вукана, где се и данас налазе.

 

Извор: Википедија

Фото: Википедија

Podeli