Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. у селу Рабровици, у околини Ваљева. Била је најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње. Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је добио премештај,те се породица одселила у Бранковину. У Бранковини је провела детињство све до краја основне школе, а у Ваљеву је завршила гимназију била је и професорка 1 и 3 Гимназије

После Првог светског рата уписала се на Филозофски факултет у Београду где је студирала на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности. Када је 1923. дипломирала, најпре је радила у Обреновачкој гимназији, а затим је постављена за суплента у Трећој женској гимназији у Београду.

Десанка Максимовић је провела годину дана у Паризу је на усавршавању као стипендиста француске владе. Након што је од 3. септембра 1925. радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. Почетком Другог светског рата је отишла у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.

Почетком августа 1933. Десанка Максимовић се удала за Сергеја Сластикова. Нису имали деце. Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима; у њих су спадали и Милош Црњански, Иво Андрић, Исидора Секулић, Густав Крклец, Бранко Ћопић, Отон Жупанчич и многи други.

Дана 17. децембра 1959. изабрана за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности, а 16. децембра 1965. за редовног члана

]Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.

Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“.

Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: Предосећање, Стрепња, Пролећна песма, Опомена, На бури,Тражим помиловање и Покошена ливада.

Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21.10. 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама Крвава бајка – песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.

 

Извор:Википедија

Фото: