Србија има огромну могућност да користи соларну енргију. Сунчево зрачење је 30% веће од западноевропског просека, а на мрежи имамо занемарљивих 10 мегавата те енергије. Због климатских промена у свету се на енергију сунца рачуна све више, јер је неисцрпан и еколошки чист извор. Има ли соларних пројекта и колико они коштају?

Поред постојеће мале соларне електране у Заовинама на Тари, ЕПС развија два велика пројекта у Kостолцу.

За соларну електрану Петка, снаге десет мегавата, ЕПС је већ добио грађевинску дозволу, а панели ће се простирати на 15 хектара одлагалишта угљеног копа Ћириковац. Друга, десет пута већег капацитета, биће на депонији пепела костолачких термолетрана.

Директор Сектора за стратегију у ЕПС-у Александар Јаковљевић каже да то још активна депонија.

Према његовим речима, на површини од 270 хектара планира се изградња соларне електране снаге преко сто мегавата.

„Постоји велики број примера у Европи да је земљиште коришћено на тај начин. Имате земљиште у власништу компаније и имате расположиву потребну инфраструктуру за овакве пројекте“, додаје Јаковљевић.

Иначе, најбољи услови за постављање соларних панела су у југоисточној Србији, али је интересовање мало.

Имамо више сунчаних дана него Немци

Помоћник директора Института Михајло Пупин – Аутоматика Александар Цар наводи да Немачка има мање предиспозиције за коришћење соларне енергије него Србија.

„Имамо много више сунчаних дана него Немци. Ми једино имамо проблем са количином пара које треба уложити у фотонапонске системе“, указује Цар.

Соларна електрана од 50 киловата на згради Института Михајло Пупин ради од 2013. године. Та инвестиција коштала је 82.000 евра и исплатила се за шест година.

Сада би тај погон коштао упола мање. Анализе показују да су инвестиције у енергију из сунца, из године у годину, све исплативије јер појефтињују и опрема и фотонапоски панели, а мотажа иде брзо.

„Развој технологије омогућава смањење инвестиција и све ефикаснију производњу енергије тако чак, у неким случајевима, ако имате погодну инфраструктуру оне могу бити исплативе и без ‘Фидин тарифа'“, истиче директор Сектора за стратегију у ЕПС-у.

Шта све могу панели

Фотонапоски панели су погодни и за домаћинства. Панелима од два до пет киловата може се обезбедити и топла вода и грејање куће или потребе пољопривреде.

Александар Цар наводи да су трошкови за панеле за једно домаћинство отприлике три до пет хиљада евра. „Може нека мања соларна електрана, од два киловата би могла да се направи и за једно 1.500 до 2.000 евра“, каже Цар.

У Европи соларних електрана највише имају Шпанци, Италијани, Грци. Платформа европске комисије показује да само у регионима угља у Унији може да се изгради чак 730 гигавата соларних постројења која би заменила прљаву технологију.

Извор: еКапија